Представљамо књижицу број 241, Железница Југославије, ГДЖЖ бр. 3668/54, у наслову: „Привремени списак путничких кола и службених кола за путничке и теретне возове нормалног колосека и колосека 1,00, 0,75, 0,76 и 0,60 м“ са важностошћу од 15. фебруара 1955. године.
Овом приликом, због обимног материјала, приказујемо само списак путничких и службених коли за путничке возове који су саобраћали по пругама са уским колосеком од 1,00, 0,75, 0,76 и 0,60 м. У време издавања ове књижицe, уски колосек је још увек био активан учесник у превозу путника на подручју тадашње Југославије. У вези с нормалним колосеком од 1,435 м, за заинтересоване читаоце, у фото галерији табеларно приказујемо податке о укупном броју путничких кола која су саобраћала по пругама ЈЖ-а. Такође, помоћу табела можете видети податке о типовима кола, серијама, броју осовина, седиштима, осветљењу, грејању, кочењу и другим информацијама.
У овом приручнику можете пронаћи податке о бројним стањима, ознакама-серијама, типу, власништву и намене салонских, моторних и инспекцијских кола, као и кола нормалног и салонска кола и моторне garniturе узаног колосељка на свим пругама Железница Србије.
Из садржаја, инвентарско стање за:
- ЖТП Београд
Путнички вагони на узаном колосеку ширине 0,76 м (160 вагона), и стање вагона за пруге Ђ Поżаревац – Петровац – Ладне воде (13 вагона) и Бијељина – Босанска Мезгража – Угљевик (8 вагона), ширине колосека 0,76 м, и пруга Каћаник – Врбећстица (5 вагона) ширине 0,60 м. Стање службених вагона за све ширине колосека износи укупно 74 вагона.
- ЖТП Загреб
Путничка кола у уженом колосијеку ширине 0,76 м за пругу ДЗ Сплит – Синј (25 путничких и 4 службена кола) и Подарска пруга (33 путничка и 14 службених кола) колосека ширине 1,00 м.
- ЖТП Љубљана
Путнички вагони на уском колосеку од 0,76 м за пругу Џ Полјчане – Зрече (8 путничких и 2 службена вагона).
- ЖТП Сарајево
Путничка кола на везаном узаном колосеку ширине 0,76 м (287 кола), и стање кола за пруге ДŽ Бар – Вирпазар (4 кола) ширине колосека 0,75 м, као и пруге Доња Плавница – Титоград (9 кола) ширине колосека 0,60 м. Укупно стање службених кола за све ширине колосека износи 145 кола.
- ЖТП Нови Сад
Путничка кола узаног колосека 0,76 м за пругу ДЖ Зренјанин – Радојево (14 путничких и четири службена кола) и
- ЖТП Скопје
Путничка кола узаног колосејка 0,60 м за пругу Ђ Gostivar – Охрид – Струга – Подмоле (32 путничка и 17 служебних кола).
Станје инвентара кола 1955. године
Дозволите нам да унесемо неке занимљиве податке. Железнички техничко-предавачки погон (ЖТП) Сарајево је током 1955. године имао на стању укупно 300 путничких вагона (од чега 72 вагона са челичном структуралом, док су остали вагони са челичним постољем и дрвеном структуром) за уски колосек (0,75, 0,76 и 0,60 m). Свих осталих ЖТП-ова су имала укупно 298 путничких вагона за уски колосек (1,00, 0,76 и 0,60 m). Укупан број путничких вагона ЖТП Сарајево износио је преко 50% укупног броја свих вагона на територији Југословенских железница.
Што се тиче путничких вагона ширине колосека од 1,435 м, на подручју свих пруга ЈЖ-а саобраћало је 2.721 двоосовинско (са челичним скелетом 483) и 519 четвороосовинско (333 са челичним скелетом) вагона, од чега је ЖТП Сарајево у власништву имао 242 двоосовинска (30 комада са челичним скелетом) и 72 четвороосовинска (41 комад са челичним скелетом) вагона. Резултат стања путничких вагона ЖТП Сарајево био је отприлике 9,8% од укупног броја свих вагона на подручју Југословенских железница. Уз то, на подручју ЈЖ-а, треба додати још плус 500 „теретних вагона“ за превоз путника. Што се тиче моторних композиција – гарнитура ЖТП Сарајево није имала на стању колосека ширине 1,435 м (Београд 5, Загреб 4 и Љубљана 10 комада), али су саобраћале 6 (шест) моторних гарнитура серије 801 (пре. 448) ширине колосека 0,76 м.
Број и класификација седишта у путничким колима
Интересантно је навести укупан број седишта у путничким композицијама ширине колосека 1.435 м, и то: Првог разреда 1.408, другог разреда 22.325, и трећег разреда 149.186 седишта, од чега ЖТП Сарајево првог раз реда 97, другог 2.870, и трећег разреда 13.771 седиште. Вредно је истаћи да је 5.772 седишта трећег разреда било покривено „меканим седиштима“ од укупно 149.186. ЖТП Сарајево није имао ниједно „мека седишта“ у трећем разреду. Под „мека седишта“ подразумева се гаубица на дрвеној подлози – клупа пресвучена вештачком кожом-скaјем са дрвеним леђима. У другом разреду, подне облоге су као у трећем разреду, са меканим леђима. У првом разреду, посебна седишта (фотеље) са уграђеним челиц́ним преградама и гаубицом, пресвучена флеш платном, са рукохватима, меканим леђима и наушницом.
Такође, ЖТП Сарајево, број седишта на пругама ускоколосејне железнице био је: првог разреда 204, другог 1.502 и трећег 7.299 седишта. Укупно за ЖТП Сарајево, како за нормални, тако и за уски колосек, износи 25.743 седишта, што би значило да је током целе године могло бити превезено (без стајалишта) око 9 милиона и четвртина хиљада путника.
Статус стања путничких возова специјално опремљених за превоз скијаша на прузи дугој 1.435 м износио је укупно 5 (пет) комада и сви су били у власништву ŽТП Ljubljana.
Број и начин грејања путничких возила
Од укупно 3.240 путничких кола колосека дуžине 1.435 м, само су 28 шина имала електрично грејање напоном од 1500 и 3000 волти. Колита са електричним грејањем општено су се саобраћала у међународном саобраћају. Свa остала кола имала су парно грејање ниског или високог притиска. ЖТП Сарајево није имао на стању кола са електричним грејањем, већ су кола имала парно грејање. Што се тиче кола узаоног колосека, већина кола имала је парно грејање, остала кола су имала уграђене пећи (такозване фуре или „Краљице“ пећи) на чврсто гориво, док је мањи број био без иког грејања (на прузи Бар – Вирпазар, Плавница – Титоград и Качаник – Врбештица).
Број и начин осветљења путничких кола
Од укупно 3.240 путничких возила широког колосека, 1013 возила имало је електрично осветљење, док су сви остали користили гасно осветљење. Што се тиче ужаног колосека од укупно 598 возила на подручју Југословенских Железница, 446 возила имало је електрично осветљење, тринаест возила су користила гасно осветљење, а 32 возила су била осветљена уљем (возила на прузи Гостивар – Охрид – Струга – Пoдмоле). За осталих 107 возила није било утврђено какво је осветљење постојало.
Инвентарско стање салонских кола
Везујући за саобраћај, салонска кола по пругама ширине колосека 1,435 м, ЖТП Београд у свом власништву имао је једно дизел моторно возило М-03 (без ознаке RIC) и четири 4-осовинска RIC кола са једном кабином са „singl“ лежајем и три кабине са три лежаја и салонски одељак. Свa кола коришћена су за потребе Савезног извршног већа, Извршног већа НР Србије и руководства ГДЖ. ЖТП Загреб имао је два RIC 4-осовинска салонска кола са салонским одељком и две кабине са „дубле“ лежајевима и три кабине са три лежаја за потребе НР Хрватске. ЖТП Љубљана имао је једно RIC 4-осовинско салонско коло са салонским одељком и четири кабине са четири лежаја за потребе НР Словеније. ЖТП Скопље имао је једно салонско коло (без ознаке RIC) са салонским одељком и једном кабином са „singl“ лежајем и две кабине са два лежаја за потребе Извршног већа НР Македоније. Такође, ЖТП Скопље имао је једно салонско 4-осовинско коло ширине колосека 0,60 м (пруга Гостивар – Охрид – Струга – Подмола) са салонским одељком без кабина за лежење за потребе Дирекције ЖТП Скопље. ЖТП Сарајево, колосека ширине 1,435 м, имао је једно RIC 4-осовинско дизел возило (М-05) са салонским одељком, једном кабином са „singl“ лежајем и две кабине са два лежаја и једно RIC 4-осовинско салонско коло са салонским одељком, једном кабином са „singl“ лежајем и три кабине са три лежаја за потребе Извршног већа НР Босне и Херцеговине. Такође, у складу са саставом ЖТП Сарајево постојала су три салонска кола ширине колосека 0,76 м са салонским одељцима и по две кабине са „дубле“ лежајевима. Два кола била су за потребе руководства ЖТП Сарајево, а једно коло за потребе Народне скупштине НР Црне Горе.
Трагање и судбина салонских кола уског шина
За једним салонским колима бр. 109 издат је налог „Потрага“ свим спољашњим јединицама и јединицама за поправку кола. Претпоставља се да су „позајмљена“ ЖТП-у Загреб или Лијабљани за потребе изградње и саобраћаја Пионирских железница (1948./52.) у којима је „немилосрдно“ уништен ентеријер и постављене дрвене клупе за седење. Поред ових тражених кола, неколико салонских колица у жутом колосеку, власништво дирекције Сарајево, доживело је судбину „немилосрдног“ уништења ентеријера и ангажована су за потребе железничког саобраћаја Пионирских железница. Након укидања ових железница, многа „позајмљена“ кола нису враћена у матични депо, те постоји вероватноћа да су касирана и топљена у оближњим жељезарама. Сва салонска кола, у власништву Државних/Земаљских железница БиХ, чинила су једну Дворску композицију у којима су се возили цареви, краљеви, принц и принцезе, надвојводе и војводе Бечког двора и Краљевског дома породице Карађорђевић.
Стање инвентара инспекцијских кола
Што се тиче инспекцијских вагона, по пругама ширине колосека 1.435 м, ЖТП Београд имао је један вагон са салонским одељком и једну кабину са „дублес“ лежајем. ЖТП Љубљана један вагон са салонским одељком, две кабине са „сингл“ и једну кабину са четири лежаја. ЖТП Загреб један дводосесински вагон са салонским одељком, једну кабину са три и једну кабину са четири лежаја. ЖТП Сарајево један вагон са салонским одељком и четири кабине са „сингл“ и једну кабину са два лежаја. Ниједан вагон није имао ознаку РИЦ и служио је за потребе руководства ДЈ наведених ЖТП-ова.
Стање моторних кола у инвентару
Стaње инвентара моторних вагона ширине колосека 1.435 м је следеће: Железница Транспорт Путничка Београд има пет дизел мотора, од тога двоја 4-осовна за превоз путника и троја 2-осовна за санитетско испитивање. Железница Транспорт Путничка Загреб има четири дизел мотора, од тога један 2-осовни и три 3-осовна. Железница Транспорт Путничка Љубљана има десет моторних вагона, од тога три електромоторна, док су остали на дизел вуку, а сви су били 4-осовни вагони. Железница Транспорт Путничка Сарајево у свом саставу поседовала је шест БЦ дизел мотора 4-осовних вагона за ширину колосека од 0,76 м. Наводимо и серије ових дизел мотора, старе ознаке: 448/100-101 приколица 106; 448/104-105 приколица 102; 448/106/110 приколица 104; 448/108-113 приколица 105; 448/103-111 приколица 103 и 448/109-112 приколица 100. Након тога извршена је нова нумерација и уместо серије 448, нова ознака била је 801. За бројеве подсерија немамо податке.
Просек старости путничких кола
Најзанимљивији подаци односе се на старост путничких и службених вагона свих ширина ужа колосека на подручју ЈЖ. Од укупно 826 путничких и службених вагона, од тога: произведених од 1885. до 1899. године 173 вагона; од 1900. до 1918. године 409 вагона; од 1919. до 1945. године 241 вагон и после 1945. године 3 вагона. Према овим подацима, старост вагона ужа колосека на подручју ЈЖ до 1955. године, произведених у Аустроугарском периоду, износи 582 вагона или око 71%, док су током Краљевине SHS/Југославије 241 вагон или око 29% од укупног броја.
Податак о старости возила ЖТП Сарајево произведених у периоду Аустроугарске монархије су 317 возила или око 71%, док је за време Краљевине SHS/Југославије 127 возила или приближно 29% укупног броја. У производњи возила за потребе ЖТП Сарајево, након 1945. године, према подацима из ове књижице, није било.
Блиски текстови:
Дворска и салонска кола БХ земљачки железница, линк: https://vremeplov.ba/2025/?p=15241
Историја и развој путничког саобраћаја узаног колосека у БИХ, линк: https://vremeplov.ba/2025/?p=17404
