Дворске и салонске количиће БХ земаљске железнице, историјат
Овим чланком желимо испричати кратку историју двораночког превоза у ком су се прве половине XX века превозиле царске и краљевске породице долином реке Босне, кршевитим брдима Херцеговине и величанственом кањоном реке Неретве. Наиме, поседујемо веома ретки документ у чврстом повезу димензија 44×25 см који датира из 1935. године. Књига (каталог) носи назив „Дворска и салонкола“ и састоји се од осамнаест техничких цртажа ручно израђених од стране инжењера Радионе фабрике државних железница Сарајево.
Одговор на коришћење ове дворске композиције закључујемо да су је могли користити аустроугарске царске власти, као што су то чинили Франу Јосип током његове посете Босни и Херцеговини 1910. године, надвојвода аустроугарски, престолонаследник Фрања Фердинанд 1914. године, као и регент Краљевине ШС (1918–1921), Александар Карађорђевић, током посете Сарајеву 1920. године и као краљ Краљевине ШС током поновне посете Сарајеву 1925. године.
Посета аустрогарског цара Франје Јосипа Босни и Херцеговини
Поводом предстојећег царског путовања 30. маја 1910. године у Босну и Херцеговину, дирекција Босанско-херцеговачке земаљске железнице (BHStB) извршила је пробну вожњу специјалних дворских и салонских кола наручених из фабрике из Граца. Ова четвороосовинска кола, намењена за саобраћај уским пругама (0,76 м), била су дуга трнаест метара, са аутоматским кочењем и ваздушним кочницама те помоћним уређајем за кочење, као и електричном расветом. Дворска композиција се састојала од два салонска (једна су царева) и два кола за свиту, затим по једна кола за ручавање, кухињу, инспекцијска, кола за гарду и кола за коморника. У редовном саставу дворске композиције била су увршћена троосовинска салонска кола, дуга 9 метара, која су обично била дамска.
Унутрашње уређење изведено је према цртежу инženера Кубицка у стилу немачке касне ренесансе. Колa су укупно имала од осам до тринаест прозора (у зависности од намјене кола) постављених у металне оквире. Унутрашњи зидови били су покривени зеленом, а плафон белом свилом. Унутрашње уређење направљено је од ораховог дрвета, а подови од храстовог паркетa прекривени босанским ћилимима израђеним у познатој сарајевској ткаоници ћилима („Земљаска еррарна ткаоница ћилима Сарајево“). Спољашњост дворских и салонских кола била је зелене боје, с босанском земаљском заставом боје злата. При самом улазу у вагон у којем је смештен цар налазила су се два претсобља за адјутанта са једним местом за спавање и радним столом, затим просторија – кабинет за цара са фотељом, радним столом и софом. Следила је уредно опремљена спаваћа соба са лежајем, умиваоником, простором за личну послугу и малим простором за електричне уређаје.
Посебним дворским возом нормалног колосека, 29. маја 1910. године, цар је кренуо из Будапеште да би следећег дана, 30. маја, ујутро око 5.00 часова, ступио на тло Босне и Херцеговине на жељезничкој станици Босanski Брод. Иначе, станица Босanski Брод имала је две станице, једну за нормални, а другу за уски колосек. Око 5.30 часова, цар се сместио у посебан воз босанскохерцеговачких земаљских железница (BHSTB) и наставио путовање за Сарајево. У 8.12 часова, воз је стигао у Добој (задржавање око 20 минута). У Зависовиће стиже у 9.59 (задржавање око 3 минута). У Зеницу дворски воз долази у 11.48, а након полачасовног задржавања наставља пут према Високом, где стиже у 13.50 часова. Након десетоминутног задржавања, путовање се наставља према Сарајеву, где дворски воз стиже у 15.00 часова.
Током овог путовања, као куриозитет, ваља напоменути да је на крају дворске композиције био закључан један полутеретни вагон у коме се превозила јед
Посебним дворским возом нормалног колосека, 29. маја 1910. године, цар је кренуо из Беђимпеша да би следећег дана, 30. маја, ујутру око 5:00 часова, ступио на тло Босне и Херцеговине на железничкој станици Босански Брод. Иначе, станица Босански Брод имала је две станице, једну за нормални, а другу за узи колосек. Око 5:30 часова, цар се сместио у посебан воз босанско-херцеговачких земаљских железница (БХСТБ) и наставио путовање за Сарајево. У 8:12 часова, воз је стигао у Добој (задржавање око 20 минута). У Зavidовиће стиже у 9:59 (задржавање око 3 минута). У Жењицу дворски воз долази у 11:48, а након пола часова задржавања, наставља пут према Високом, где стиже у 13:50 часова. Након десетоминутног задржавања, путовање се наставља према Сарајеву, где дворски воз стиже у 15:00 часова.
Током овог путовања, као куриозитет, треба напоменути да је на крају дворске композиције био причвршћен један полутеретни вагон у коме су се превозиле једна крава и жена из Беча. Наиме, крава и жена коју је музала су стигле посебним возом из Беча како би на дан путовања према Сарајеву биле у „редовном“ саставу овог воза. Свега тога из разлога што је наређено цару Франји из здравствених разлога да пије млеко, и то од исте те крава.
Према протоколу, 3. јуна 1910. године, пред павионом код Творнице дувана, цар је ушао у вагон дворског воза и кренуо на путовање у Мостар. У 9.00 сати, воз стиже у Конјиц, у Јабланицу у 10.27, а у Мостар тачно у 12.00 сати. Мало после 16.00 сати, дворска композиција креће из Мостара према Бечу, а у Босански Брод стиже следећег дана у 7.30 сати. Према протоколу, цар Франја из Мостара требао је кренути око 18.30 сати, али због велике врућине у Мостару одустало се од дела програма. За ову прилику, предвидљив градоначелник Мостара Мујага Комадина, у организацији комитета за дочек цара тријех евангеличких цркава, посебно је организовао доставу леда са врха планине Велењ, како би купе и салонска кола цара имала подношљиву температуру. Иако је овај специјални дворски воз направљен за усукоколосечни колосеј, није могао бити онолико луксузан и простраан као царски воз на беПским железницама, али закључујемо да је цар уживао у крајолицима фасцинантног кањона реке Неретве, пролећно олисталим босанским шумама и хоризонту у дугој водоравној линији плавог неба и зелене Посавине равнице.
На крају је важно истаћи значај и разлоге цареве посете Босни и Херцеговини. Из историјске перспективе јављају се три разлога. Први, у фебруару 1910. године усвојен је Земљани статут за Босну и Херцеговину, други, током боравка у Сарајеву, цар је потписао рескрипт о именовању саборског председништва и треће, 15. јуна исте године, почео је са радом први Боснои герцеговачки сабор као прво права народно представништво у историји Босне и Херцеговине.
Посета надвојводе аустроугарског престолонаследника Франу Фердинанду Босни и Херцеговини
У половини 1914. године у Босни су организовани велики летњи маневри аустроугарске војске, узроковани последицама балканских ратова 1912. и 1913. године, те bojазни да су њихови интереси, посебно на Јадрану, угрожени јер је Србија (удвостручилши своју територију освајањем) имала намјеру да освоји и дио албанске обале. Да би сценарио великих летњих маневара аустроугарске војске био од значаја, беčki двор је најавио долазак у инспекцију генералног инспектора оружаних снага Карловом Војводи и насљеднику ахсбуршког престола, Францу Фердинанду. Најава доласка надвојводе, 6. априла 1914, тадашњем доградоначелнику Сарајева Јосипу Ванцашу, службено је од беџког двора добила овлашћење да обавијести Градско веће да ће 28. јуна у посету Сарајеву допутовати надвојвода Фердинанд.
Надвојвода Фрања Фердинанд кренуо је за Сарајево из Беча 23. јуна 1914. године, посебним возом до Трста, затим ратним бродом, 25. јуна, допловио до ушћа Неретве и јахтом којим је допловио до Метковића (место Метковић било је у саставу Краљевине Далмације, крунске земље Хабсбуршке Монархије са седиштем у Задру до краја 1918. године). Након срдачне добродошлице од стране управитеља општине Метковић и директора Бечко-херцеговачких железница, надвојвода је сео у посебан дворски воз и кренуо према Мостару. У станици Мостар стигао је у 8:25 сати да би након кратког задржавања у Мостару наставио путовање ка Сарајеву.
Конашња станица дворског воза била је Илийда Бања у коју је стигао у 14.30 часова и одселио у Хотелу „Босна“. Тамо га је дочекала његова супруга војвоткиња Софија, која је до Сарајева путовала возом преко Београдске, Славонског и Босанског брода до Сарајева, тачније до бање Илийда, где је стигла ујутру око 9.30, тачно пет сати пре него што ће стићи њен супруг надвојвода Франјо.
Дана 26. јуна, дворска композиција надвојводе Франца Фердинанда кренула је према железничкој станици Тарчин, где је тог и следећег дана присуствовао војној вежби код Тарчина. На дан 28. јуна 1914. године, Франц Фердинанд је ујутру требао званично посетити Сарајево, а поподне већ напустити град и назад кренути бродом преко Метковића кући.
Јутро тог дана, са Илјиде око 9.00 часова, истим дворским возом стигао је до испред Филиповић касарне око 10.07 часова где су га чекале колоне аутомобила за планирану вожњу градом. Епилог ове последње вожње историјски је познат читаоцима, тако да су око 11.30 часова службено потврђена смрт надвојводе Франје Фердинанда и војводине – чеšке грофице Софии Чотек.
У понедељак, 29. јуна 1914., након опроштаја грађана од покојних, ковчези су касно поподне одвезени на железничку станицу где су с челне стране задњег вагона и утоварени. Посебан дворски вагон из Сарајева према Метковићима кренуо је тачно у 19.10 часова. У Метковићу су мртвачки ковчези претоварени на јахту „Далмат“ и реком Неретвом према Јадрану су транспортовани. По Јадранском мора према Трсту, ковчези су путовали на задњој палуби бојног брода „Вирибус Унитис“. Даље железницом преко Граца и кратким задржавањем у Бечу до Арастафетена, где су 04.06.1914. сахрањени у новоизграђену гробницу.
Овај догађај у Сарајеву ће остати у сећању као трагично уводђење у страшан рат где ће милиони сељака и радника бити одведени на фронт, отимачи им плугове, мотике, косе, у замену за пушке и топове, а многи од њих ће изгубити живот.
Посета Александра Карађорђевића Босни и Херцеговини 1920. и 1925. године
На крају 1918. године донета је Привремена уредба о организовању и оснивању железница у Краљевини Срба, Хрвата и Срба и Словенаца (ШС-СХС-ЦХС). Љава мрежа железница подељена је на пет засебних дирекција, међу којима је била и Дирекција државних железница у Сарајеву. На основу уставног амандмана из 1929. године, назив је мењен у Југословенске Државне Железнице (ЈДЖ-ЈДЖ).
Према историјским подацима, помињу се само две званичне посете Босни и Херцеговини од стране Краљевског двора Краљевине ШС са седиштем у Београду. Прва посета Александра Карађорђевића, тада у својству регента, одржана је 20. септембра 1920. године. regен је стигао дворском композицијом, која је сада у власништву Управе државних железница у Сарајеву, из правца Босанског Броада преко Добоја и Зенице до Сарајева. Друга посета Сарајеву догодила се 18. априла 1925. године, сада у својству краља, у друштву краљице Марије. На основу ових догађаја и уложеног труда око прикупљања потребних података, нисмо у могућности да опишемо детаље извршене вожње дворског воза.
Можемо само претпоставити да је дворски састав којим је дошао Александар био исти као оном којим су путовали цар Франџо Јозеф 1910. и надвојвода Франјо Фердинанд 1914. године. Такође, претпостављамо да су исте дворске и салонске катастрофе из 1910. године пажљиво чуване и одржаване у хангарима Главне, а касније Државне железнице у Сарајеву.
Према истраживањима, постоје подаци да је краљевска породица често путовала возом ради одмора на месту Милоћер у близини Будве у Црној Гори. Тада је једина железничка веза од Београда до Херцег Новог, односно Зеленике, била вожња обичним возом до Славонског Брода, а од Босанског Брода узуском шином преко Сарајева, Мостара, Габеле и Хума до Зеленике. Тек половином 1938. године успостављена је директна путничка линија Београд – Дубровник преко Ужића, Вишеграда и Сарајева. Нама није познато да ли је краљевска породица приликом одласка на одмор службено користила дворска кола или је редовним путним возовима и вагонима првог реда путовала инкогнито.
За судбину горе описаних дворских композиција током трајања и након Другог светског рата на овим просторима за сада немамо могућности да одговоримо.
