Пише: Срeћко Игњатовић
Документ који ћемо објавити сачуван је сасвим случајно и датира из 1985. године. Наиме, почетком 1996. године, радници железничке станице Сарајево убрзано су припремали први послератни возни саобраћај. Посипајући канцеларију шефа станице, међу огромном количином документације коју су хитно бацали у вреће за смеће, налазио се и поменути документ који је (спашен од стране аутора ових редова) сматран изузетно вредним и интересантним за будуће истраживање.
Спсак сачињава генерацију железничара која је годину пре (Зимске Олимпијске игре у Сарајеву 1984. године) изнела огроман посао на својим плећима и са великим ентузијазмом извршила задатак. Међу њима налазе се радници из пете,шефе и седме деценије прошлог века са ускоцртане железнице када се у Сарајево стизало ћиром, односно генерација радника када се Сарајево нормалним колосеком спојило са Савом (Стризиовоје Врполије 1947.) и касније са Јадраном (Плоче 1966.)
Већина радника са списка чини млађу генерацију (запослене 70-их и 80-их година) као и новопримљене, који су засновали свој први стални радни однос. У то време, оцењеним златним за радничку класу, сви заједно су градили посебно поверење једни према другима, заједно расли и обликовали се у улогу доброг и савесног железничара. У социјалистичком систему, ‘железничар од државе’, био је веома цењен и заштићен на прави начин, и никада нису свој рад доживљавали као терет, нити размишљали о висини зараде, јер је све било на време, уз дељење вишка и регрес за годишњи одмор.
Списак садржи раднике који су непосредни учесници у железничком саобраћају и изостављени су радници „заједничких“ служби (правни и кадровски послови, економија и сл.). Детаљним прегледом вршилаца дужности, након рата (1992–1995), према новој систематизацији, изостављени су: телепринтеристи, возни манипулатори, пратиоци салонских кола, домаћини возова (капетани на пословним возовима Босна Експрес), руковаоци аудио-видео система (на Олимпијским возовима), спикери, магацински радници, гардеробери, ламписти, чувари на обезбеђењу зграде (наоружани чувари), утовариоци аутомобила (распоред за утовар аутомобила у кола серије „Леккс“), чишачи перона итд.
Везано за бројно стање појединих занимања, на пример кондуктер, тада је било ангажовано 125 службеника (до краја 1991. укупно 142). По новој систематизацији распоређено је око 20 радника по занимању кондуктер, а данас (2023.) око 10-12 активних. Исти случај је и са осталим занимањима.
Читајући списак, радо се сетим тих другова ‘нашег’ доба, од којих многи више нису са нама. У мом послу били су ми велика подршка и помоћ, те великодушни са својим временом и искуствима. Ако сретнем некога од преживелих, сваки од њих има своју причу и носи је на свој начин. За умрле другове ‘Почивајте у миру’, а ми који полако путујемо овом свету према смрти, Живели у миру.
Оригинални документ је из личног архивског фонда и можете га погледати путем фото галерије овог чланка.
Напомена:
Преузимање дела (максимално трећине) или целокупног текста могуће је у складу са чланом 14 Кодекса за штампу и онлине медија Босне и Херцеговине.
Ако неки други медиј жели преузети део/целокупни ауторски текст, може то учинити искључиво уз писмено одобрење портала времеплов.ба.
Након добијене дозволе, дужан је као извор навести портал времеплов.ба и на најмање једном месту објавити линк путем којег је наш текст доступан.
