Времеплов основне школе у Семизовцу открива много тога о опстанку једне мале, али значајне образовне институције током више од 105 година њеног постојања. Кроз два светска рата, разне војске које ће заузимати њене просторије, преко њеног пресељења у простор бивше болнице, па све до месинганог звона којим је учитељ позивао ђаке да уђу у школу и наставе школовање, често прекинуто разним ратовима и историјским недаћама.
Ова образовна институција изнова и изнова откривала је једну јединствену снагу: да настави са својим радом и многим генерацијама ђака пружи темеље квалитетног одгоја и образовања. Управо у тим паузама између историјских олуја и ратова којима је ово подручје увек било подло, у тим замршеним временима онога што данас познајемо као само писану историју, сачуване су и успомене на све учитеље и наставнике, као и ђаке који су део свог детињства оставили у учионицама ове школе.
Чак и након последњег рата, када је зграда школе била уништена, људи добре воље, становници свих генерација, уз помоћ донација и Општине Вогошћа, поново су пронашли снагу да оспособе основну школу у Семизовцу за рад. Данас се она зове Основна школа „Породице еф. Рамић“ Семизовац, и иако се осмех Ахмеда Рамића никада неће чути у некој од учионица обновљене школе, успомене на њега и породицу ефендије Рамића ће заувек остати. Нове генерације ученика ће откривати знање у учионицама ове школе, уживати на великим и малим одморима, полако одрастати, вероватно и не сањајући о њеној занимљивој и бурној историји…
Чудна, тајновита и узбуркана историја Босне и Херцеговине ће наставити да плови даље, као и Временски мост основнешколе у Семизовцу.
Сав текст овог скромног истраживања можете прочитати кликом ОВДЕ