Из досада прикупљених података доступне су шеме станица нормалне пруге од 1.435 м Брчко Ново – Бановићи: Брчко Ново (и Брчко), Буковац, Малий Букик, Букик, Босанска Бијела, Шпионица, Сребрник, Дубоки Поток, Тинја, Мрамор, Босанска Полјана (веза за Креку и Тузлу, Добој и приватни колосек за Бистарац), затим стајалиште Кисељак за које нема шеме, Љубаче (приватни колосек за Млин), Живинице (приватни колосек за пелету), Доња Вишћа и Бановићи.
Из историје:
Траса пруге нормалног колосека Винковци – Бјељина дуга је 52 км + 494. Пруга Винковци до ушћа Саве пуштена је у саобраћај 29.10.1886. године, да би градњом железничког моста преко Саве 1894. године званично успостављен железнички саобраћај на целој дужини. Директну железничку везу са тузланским привредним базеном, а тиме и за јужни коридор (Врпулје – Добој – Сарајево – Плоче) остварена је изградњом пруге Бјелина – Бановићи 1946. године. Изградња пруге трајала је 190 дана, тј. од 1. маја 1946. до 7. новембра исте године.
Дужина пруге од Станице Гудња (од овог места је и отпочела изградња пруге) до Босанске Полјане износи 65+909 км, а од Босанске Полјане до Бановића 22+684 км, што чини укупно 88,593 км.
Пошто ова траса пруге повезује две регије, Хрватску и Босну и Херцеговину, по стационирању од Винковаца до километра 50+872 (Станица Гудње), припада Хрватској, затим следи железнички мост дугачак 646 дужинх метара и станица Бјелина, која припада Босни и Херцеговини. Станица Бјелина, железничким разграничењем, припада Железници Републике Српске и у својој надлежности има 6 километара пруге, док је даље пруга под ингеренцијом Железнице Федерације Босне и Херцеговине. Радна јединица за вучу возова у Бјелини саставни је део секције за вучу возова у Добоју, а обезбеђују га особље за вучу возила за рад маневра на подручју Бјељине и вожњу возова на релацији Добој – Бјелина.
Напомињемо да је архивска грађа на овој страници у власништву веб портала времефлов.бa и не смије се објављивати или поново користити без изричитог одобрења.
