Објављујемо ексклузивни технички приручник за шумску рампу (уздужни профил 0,76 м) Завидовићи – Олово – Кусаче, стање на дан 08. јул 1901. Оригинални наслов (немачки): Längenprofil – Arar. Waldbahn: Завидовићи – Олово – Кусаче, мера скале – дужине 1:5000 – висине 1.500., број 35917 и 48756. Овде можете погледати административну поделу одржавања, надзора и чувања (округ, општина, месна заједница – атрар). Такође постоје шеме станица, шумска крила, цртеже мостова, подаци о успону/нагибу и кривинама пруге, тунелима, шумским складиштима, извориштима, водостацијама и резервоарима.
Нпр. према унесеним подацима од км 0+000 до 3+000 административно припада Травнику, а од 3+000 до 118+400 надзире Доња Тузла. Општине простора пруга су: Жепче, Маглај, Доња Тузла, Kладaњ, Високо и Власеница, док су „местне заједнице“ – шумски атари (станице, локомотивске гараже, товаришта, шумска крила, изворишта, укрштање са месним друмовима и сл.) на овој траси по унесеним подацима: Зavidовићи (станица, претоварна станица, ложионица), Подклече, Мустајбашић (водостанica), Чиновић (станице Ковачи, земљана рампа, надгробни споменик Ф.П.), Хајдаревићи (шумско товариште „Кривјаја“, млинови и извориште), Хрге (станица Стог, Попаски Хан и приступни шум. путеви), Горе – Вуковине (шум. товариште „Возяћа“, извориште), Рибница (станица Рибница и шум. товариште „Џиница“, резервоар), Пребразић (резервоар), Гребен, Конјух (станица Степин Хан, приступни шум. пут Стјепанов Хан), Јелашке, Стојчићи, Река (Дарева Чуприја, станица и шум. товариште „Дарева Чуприја“), Каменско (станица Каменско), Магуљица, Соколине, Брезица, Чуниште (станице и шум. товариште „Чуниште“, резервоар), Кривјаја Ријека (станица Солун, млини, приступни шум. пут), Хусићи (шум. товариште „Богдановићи“), Глог (тунел дуг 20 м), Олово (станица, главни пут – друм Олово – Кладaњ, пут до Петровића, пут до млина, претоварна станица, ложионица, резервоар), Бјелиš, Чуде (тунел дуг 62,60 м), Петровићи (станица и шум. товариште „Петровићи“, земљане рампе, резервоар), Жерaвицa (станица Жерaвице, шумско крило и локомотивска гаража), Невацка, Пјеновац (шум. товариште „Пјеновац“), Броковина (станица и шум. товариште „Броковина“, резервоар), Хан Пјесак (станица Хан Пјесак и претоварна станица, пут Подроманија – Власеница) и kусаче (станица и шум. товариште „Кусаће“, резервоар).
Из историје:
Узана пруга Завидовићи – Олово – Кусаче дуга је 118 км + 300 (према подацима овог документа) и пуштена је у саобраћај 10. јуна 1902. године за теретни, а за путнички саобраћај 1919.године. Укидање пруге отпочиње етапно: Кусаче – Хан Пјесак 1. октобра 1967., Хан Пјесак – Олово 1. априла 1968., Олово – Ћева Каџија 1. јуна 1970. и Ћева Каџија – Завидовићи током 1973. године с тим што су путнички возови саобраћали до Рибнице.
Оособине пруге су: Кота нивоите у станици Завидовићи је 211,658 м/nv., Олово 539,896 м/nv., Хан Пјесак 1089,370 м/nv. и Кусаће 1006,094 метара надморске висине. Ширина колосјека је 0,76 м, најмањи радијус кривине пруге је R= 60, а највећи успон је 25 ‰. На траси међустаница су обезбеђене прилазним/прохтним ликовним сигналима тј. округли котур у боји оивичен црном бојом.
Пруга шипадовог шумског подручја – Башена Кр inverse (1901. фр) са јавним саобраћајем (1919.) полази од станице ЗАВИДОВИЋИ и траса иде долином реке Кривеје до станице Олова (км 71+800). Од станице Олова траса се успиње долином потока Ступчанка до ушћа потока Бијесница и даље уз поток Писта на водомеђу Хан Пијесак (км 113+500). Од станице Хан Пијесак пруга има лагани пад по стрмини потока Јепа све до станице Кусаче (км 118+300).
Изграђена пруга припадала је Дирекцији босанско-херцеговачких државних жељезница и посебним уговорима додељена је концесија за експлоатацију (шумске површине између долине реке Босне, Кривеје и Дрине – уговор потписан 1899. године) фирми Еислер & Ортлеиб (аустриска фирма Ј. Еислер & Брудер из Беча и немачка фирма Луис Ортлеиб из Мејна) на 30 година. Године 1900. потписан је нови уговор за двадестогодишњу експлоатацију шумског подручја Тристионице, Звијезде и Дубоштице. Овим уговорима фирма је на тај начин експлоатисала 32.300 ха шума. Фирма Еислер & Ортлеиб изградила је у ЗАВИДОВИЋИМА модерну пилану са укупно 26 гатера погонске снаге од 2400 КС и била је једна од највећих и у том времену најсавременија инсталирана постројења у Европи.
Одржавање пруге и набавка возног парка падали су на терет фирме. Према подацима из 1928. године, површина шума и шумских земљишта на којима се налазила траса ове пруге су: Кладански реони 71.500 ha, Тузлански 162.000 ha, Власенички 117.500 ha и Жепачки 63.400 ha. Такође, 1899. године је потписан уговор са мађарском компанијом Грегерсен и синови из Београдa (Грегерсенова шумска индустрија а.д.) о петнаестогодишњој експлоатацији 19.300 ha шума у шумском подручју Гостовић. Компанија је до 1904. године изградили мрежу шумских железничких пруга (0,76 м) укупне дужине од 57 km, од чега 37 km пруга на локомотивски погон. До краја 1918. године, изградила је укупно 70 km пруге, од чега 54 km за локомотиваску вучу, 12 km на гравитацију и 4 km товарних колосека. Компанија је имала у Завидовићима пиларану постројење са осам инсталираних гаметара.
Након тога су изграђени кборови – одвојци од главног колосека у правцу Дринског басена. Ти разграњени кборови – одвојци су грађени у различитим времеима ради експлоатације појединачних шумих ревара, и многи од њих уопште нису имали локомотивску вуче, већ се користила гравитација, котураче и коњска/вольовска запруга. Од 1900. до 1918. године изграђено је 158 км спољних (крилинх) шумих пруга, око 1000 метара жичане железнице на моторни погон, 11,5 km сувих рижа и 32 km шумих возова. Ови новосаграђени кборови су служили за експлоатацију великих шумих површина Муката, Дебелог Брда, Куштравице, Студене Горе, Жепе и Деветака. Треба напоменути да је посебним уговором 1911. године (лицитација – писмена понуда) у шумском подручју Височник (срез Власенички) на петогодишњу експлоатацију шуме добила фирма Банхајер Јосеф и син из Вуковара, где су на том уговорном подручју изградили 1,8 km шумске железничке гравитационе пруге (котураче) и 1,5 km шумске улице, а у месту Хан-Крам подигли су парну пеларну са два гатера.
Позивамо Вас да прегледате галерију фотографија и скенираних историјских докумената који пружају богато информација о изградњи пруге из 1901. године, као и да поделите са нама узбуђење које осећамо током рада на овако вредним историјским пројектима.
Подсећамо да је архивска грађа на овој страници у власништву веб портала времеplov.ba и да се не сме објављивати или поново користити без изричитог одобрења.
