Објављујемо техничку књигу за пругу нормалног колосека (уздужни профил) Модрича – Градонач у реализацији ЖТП-а Сарајево, стање на дан 28.11.1962. године.
Овде можете погледати административну поделу одржавања (Секција ЗОП-а), надзора (по срезовима) и чувања (зграде и мостови). Такође постоји шема станице Градишка, типови шина, тип скретница, цртеже мостова, подаци о успону/нагибу и кривинама пруге.
Шеме станица ужане пруге Модрица – Градац су: Модрица и Градац.
Таксиола Мићићи и Леденица нису уведени у техничку књижицу.
Из историје:
Траса пруге нормалног колосека Модрица – Градачац дуга је 14 км + 495 м и пуштена је у саобраћај 27. априла 1951. године. Пруга је изграђена радном акцијом по узору на изградњу пруге Брчко-Бановићи. Радови су започели 03.05.1950. године и трајали су око годину дана, да би први воз из правца Модрице стигао у новоизграђену железничку станицу 27. априла 1951. године. Пруга је, према саобраћајном упутству, пројектована за највећи осовински притисак до 12 тона, максимални број осовина до 75, а највећа брзина возова (теретних, путничких и мешовитих) за парну, дизел и шинове за моторе била до 25 км/ч.
Пругом Градачац – Модрича град био је повезан са већим центрима (према Шамцу – 24 км и Добоју – 33 км, као и даље према Бањалуци односно Сарајеву и Плочама), и овим пројектом је створена значајна индустријска зона у близини железничке станице за многа предузећа, пољопривредна предузећа и грађевинске фирме.
На крају 80-тих година, пруге за превоз путника полако губе на значају, што можемо закључити из прилога (Ред вожње 1986./87.), где није планирана путничка саобраћај већ по „потреби“, онда кад је пијачни дан или прослава (теферић) у Градишчаку. Из разговора са пријатељем железничаром (кондуктером) памтим његову исповест: „Их, то су била времена. Боже, пуна воза снаша из Врполя и Шамца, онако пуначке и ромење, па на мене оћијукају, не би ли им наплатио прекомјерни пртљаг. Их, било је и љола са добром ракијом и меzом, па кад се изракијамо, пука дервентска песма. Мa, ваљда, било је лијепо, ја и ово да кажем, по повратку оне снаше што нису све продале, сад ми цвркућу да купим бајраша, а ја, по предаји воза, у Модричу, пут кући, са образом.“
Од деведесет две године до данас (2015. година) пругом не саобраћају возови. Да је судбина ове пруге заиста запечаћена, наводи се цитирани текст: „Просторни план Општине Градачaц 2008. – 2028“, у наслову „Железнички саобраћај“: Периберним делом Општине Градачац пролази железнички правцу Туза – Брчко, што нема већег значаја за развој Општине. Могућа обновa некадашње железничке пруге Градачaц – Модрица је сумњива с економског аспекта. Не постоје индиције за истурање општег интереса на нивоу државе за поновно успостављање овог железничког правца, те у прошлости планираног наставка трасу Градачац – Брчко. Планом се предлаже коришћење железничког коридора Градачац – Модрица у сврху изградње веома значајне магистралне саобраћајнице којом би се Градачац, па и Канон, повезали са коридором Вц. Овим би се афирмисао геопрометни значај општине Градачац као битан развојни фактор. Мора се истаћи да у предложеном основном концепту развоја железничког саобраћаја Просторне основе Просторног плана ФБиХ није предвиђена могућност обнове железничке пруге Градачац – Модрица.
Фотографија преузета са портала http://www.okc-gradacac.com блог Мирзе Авдиčetовића.
Подсећамо да је архивски материјал на овој страници власништво веб портала времељов.ба и да се не сме објављивати или поново користити без изричитог одобрења.
