Градоначелник Сарајева Иво Комшић данас је, 17. јула 2014. године, отворио врата обновљене сарајевске Вијећнице, симбола културног идентитета Босне и Херцеговине.
„Вијећница треба бити мултимедијални центар. Централни хол може бити концертна сала, у шта смо се увјерили током недавног гостовања Бечке филхармоније. Сви остали простори могу служити за разне изложбе, од ликовних до музејских поставки. Вијећница има и свечану салу, као и друге сале, у којима би се могли организовати пријеми и разне друге свечаности високог ранга“, казао је Комшић.
Посјетиоци ће до краја јула, у склопу Дана отворених врата, у периоду од 10:00 до 17:00 часова сваког дана, укључујући и викенде, моћи разгледати унутрашњост обновљене Вијећнице.
Подсећамо, 20. априла 1896. године отворена је Градска већа у Сарајеву. Већница се налази недалеко од Башчаршије на Мустај-пашином мејдану и представља најлепши и најрепрезентативнији објекат из аустроугарског периода грађен у псеудо-маварском стилу.
Што се тиче саме градње, први пројекат израдио је Карло Паржик, али се тај пројект тадашњем министар Бењамину Калају није свидио, па је израду новог поверена Алеxандру Wиттеку. Као узор у изради овог пројекта послужила му је џамија Кемала ИИ, због чега је два пута путовао у Каиро. Како је Wиттек наводно, управо због овог пројекта (недовољног осветљења у главној аули зграде), оболео и извршио самоубиство, завршетак његовог пројекта поверен је 1894. године Ћирилу М. Ивековићу. Он је то урадио са успехом, и сарајевска Вијећница остала је његов највећи домет. Занимљиво је да је и у Брчком пројектовао градску вијећницу. Вијећница је направљена у псеудо-маурском стилу, стилу у којем је већина објеката у Сарајеву током аустроугарске власти и грађена.
Објекат Градске вијећнице званично је предат на употребу 20. априла 1896. године.
Вијећница је одмах по отварању постала важан објекат у тадашњим приликама. Што се тиче њене функције, Вијећница је првобитно представљала зграду тадашње градске управе и градске администрације Сарајева. Њен изглед и непосредно окружење били су прикладан оквир да се фотографијама обиљеже тренуци новоуспостављене личне расвјете, новог трамваја на електрични погон, првих аутомобила у граду, а била је и централна тачка свих фотографа који су са источних падина тежили да сниме панораму централног дијела града Сарајева. У години анексије, 1908. године, Босна и Херцеговина постаје равноправним чланом велике заједнице аустроугарске монархије, а 31. маја 1910. године Вијећница је била и место посете цара Фрање Јосипа.
Међутим, не вежу се само лепа сећања за Вијећницу, већ и она са горким укусом. Једно од њих је свакако и 28. јун 1914. године. Тог дана наследник трона Фран Фердинанд и његова супруга Софија састали су се са градским челницима у Вијећници. Након тог састанка, они су кренути у смрт, а Сарајево и свет у Први светски рат.
Такође, на православни Божић у Босни и Херцеговини, 1920. године, регент Александар Карађорђевић, са својом сестром кнегињом Јеленом, посетио је Сарајево где је од стране градске управе примљен у Градској Вијећници.
До 1949. године Вијећница је била сједиште Градске управе, када је уступљена Народној и универзитетској библиотеци. Ту се развија Академија наука и умјетности, као и главна библиотека. Тако појам „Вијећница“ постаје синоним културе и просвијећености све до 1992. године.
За вријеме агресије на Сарајево (од 1992-1995. године) Вијећница је више пута гранатирана од стране ЈНА и ВРС-а. У ноћи између 25. и 26. августа, гранатама је запаљена и потпуно уништена.
