Посета цара Франја Јосифа I Босни и Херцеговини / 30. мај – 4. јун 1910.
У периоду између објаве Босанског устава у Сарајеву 20. фебруара и почетка рада Сабора 15. јуна 1910. године, један догађај изазвао је изузетну пажњу. Тада је цар Франц Јосиф I посетио Босну и Херцеговину. Ујутру, 30. маја, одвојеним возом босанскохерцеговачких железница из Босанског Брада, цар је кренуо путем према Сарајеву. У 8 сати и 12 минута стигао је у Добој и задржао се око 20 минута. У Зavidовићима је воз задржан само три минута, након чега је настављен пут према Зеници, где је стигао у 11 сати и 48 минута и задржао се око 20 минута. У Високом, царски воз је стигао у 13 сати и 50 минута, где је остао десет минута. У 15 сати, цар је стигао на станицу код Фабрике дувана у Сарајеву, уз гласно пуштање топова. Светски улазак цара у град успешно је завршен у савршеном реду. Сјајна пратња у коњића, златне униформе многих високих дужносника, импресиониране фигуре гардиста, елегантне униформе дворских службеника и прелепи коњи из царске штале – све је то оставило снажан утисак на присутне.
31. маја цар је посетио владину палату, главне верске објекте свих конфесија у Сарајеву и градску Вјенћницу. 1. јуна посећује Земалску зједрпчану одкуда се на коњу упутио на вјежбалиšte, гдје је извршио смотр уројних јединица. 2. јуна цар се одвеzao преко Бентбаше и Мошчанице на Пашино брдо и касније преко Кошева вратио се у град и одвеzao до Конакa. Око поноћи, дворским возом упутио се на Илиџу те касније на Врело Босне. Наравног јутра, 3. јуна, цар је кренуо на путовање у Мостар, задржавајући се кратко у Конјицу и Јабланици. У Мостар стиже око 12 сати уз оглашавање топова са Хума. Оно што је било чилима у Мостару, од оних најфинијих персијских од свиле, па до обичних народних тканих, заставе, зеленила, славољука, Мостар је изгледао као никада до тада. Цар се одморио и ручао у хотелу Нарента и касније сједио у кочију и отпочео вожњу кроз Мостар. Посјетио је Стари мост који је био прострти килимима и отсео се према извору Радобоље. Одатле се вратио на жељезничку станицу, гдје су се присутни окупили на опраштaј. Око 16 сати, уз оглашавање топова, из Мостара дворски воз полази натраг у правцу Беча преко Сарајева, Добоја и Босанског Брода. У Беч стиже наредног дана у 20 сати и 45 минута.
Царски Франјо Јосиф I у својој телеграму, упућеној земаљском поглавару Марјану Варашанину, износи утиске током свог боравка у Босни и Херцеговини, где истиче задовољство због поверења и привезаности које су га свугде дочекале у путу кроз ову прелепу Босну. Са задовољством примећује да је осећај лојалности према њему и према Монархији дубоко укорењен у сваким слојевима босанскохерцеговачког друштва.
15. јун 1910. године, Богдан Љерјавић је извршио атентат на земаљског поглавара Марјана Варашанина. И поред пет испаљених хитаца (шестим је убио себе), генерал Варашанин је остао неповређен. Четири године касније, 28. јун 1914, Гаврило Принцип је извршио атентат на престолонаследника Франца Фердинанда. Била је то варница која је запалила свет – био је то пут ка Првом светском рату.
