Градски – колски саобраћај у Сарајеву (1885. година)
Година је 1885., а аустријске власти у Сарајеву, након изградње старе железничке станице (1882.), долазе на идеју увођења колског саобраћаја. Јавно превозно средство био би трамвај који би по ускоточи / уском тркачком шинама вучео коњ. С обзиром да је железничка станица удаљена три километра од центра града, сва роба која се превози железничким путем преноси се теретним колима. Како је то ометало саобраћај, Земљанска влада одлучује да започне радове (27.08.1884.) на изградњи колске трасе до самог центра града.
Ono што додатно утиче на увођење колског трамваја, поред превоза људи, роба и грађевинског материјала, јесте изградња Катедрале (1884. – 1887.), као и зграда Земљанске владе (1884. – 1886.). Улица ВАСЕ Мискина, садашња Ферхадија, добија Градски трамвајски колодвор. Колодвор је смештен на Тргу Ослобођења – Алја Ијзетбеговић, прецизније од угла испред Тржнице Маркале (нем. Markthalle), па све до српске народне Основне школе (данас Економски факултет), који је срушен 1938. и 1939. године. У Строссмајеровој улици изграђена је ремиза која представља шталу за коње и склониште за трамвај.
Званично, први трамвај је пуштен у саобраћај 1.1.1885. године. Четири вагона посебно опремљена за ову прилику стоје пред станицом у Ферхадии, а пред њима окупљен је скуп који чине земаљски поглавар Иван барон Апол, представници земаљске владе, Градско поглаварство и бројни грађани.
Цела ова свита затим седи у дрвени вагон – тролебус увезан у коња белца и за тринаест минута се одвози до уске железничке станице. Градоначелник Мустафа бег Фадилпаšiћ у име града и његовог будућег напретка, тражи од поглавара Апела да се пренесу посебни изрази захвалности министре финансија и управнику Босне и Херцеговине, Бенјамину Калају. Одмах после отварања почиње саобраћај, а кондуктер, који је по посебним прописима градске владе био „појасно обучен“, позва своје прве путнике. Након што се тролебус у кога је могло стати 28 људи напуни, звонце зазвони „тролебусџија“ Џон Ханке отера своју белицу по шинама према Маријин двору.
Прва трамвајска пруга у Сарајеву била је дуга 3,1 километар, а почињала је од данашњег Економског факултета, пролазила је Ферхадијом и даље главном градском улицом Ћемалуşом (данас ТИТОВА), преко Мар prostitutки двора и завршавала на ужој железничкој станици. Трамвајска карта била је тамнокањење боје, исписана на српскохрватском, немачком и турском језику, и коштала је 5 кварцера.
Од кољског до електричног трамвајског саобраћаја
- одине 1894. и 1895. изграђена је електрана на Хисетима, која је касније додатно проширена. Сарајево је 1895. добило прво електрично осветљење. Трећег и четвртог априла 1895. Сарајево је засијало пуним сјајем захваљујући електричним сијалицама, а на главним улицама постављено је по 18 лучних лампи, такозваних Боген лампи.
- Године 1910. струја је спроведена до Илиџе, а 1917. изграђена је хидроцентрала на Хриду. Још 1892. пруга је проширена изградњом крака на релацији од Маријиног двора до Латинске ћуприје, данашњег Принциповог моста.
- Првог маја 1895. године, увођењем електричне струје, електрификована је мрежа од железничке станице до Латинске ћуприје у дужини од 5,1 км, и тада је пуштен у рад први електрични трамвај. Првог јуна исте године електрични погон уведен је и на Ћемалушиној прузи, на релацији од Маријиног двора до Земаљске банке (данашња Титова улица).
- Године 1897. пуштена је у саобраћај комплетна пруга од Фабрике дувана (Маријин двор) до Вијећнице, дуж обале реке Миљацке у дужини од 2025 метара. Првог априла 1898. пуштена је пруга од Земаљске банке (Горња Ћемалуша) до Катедрале, али само за превоз путника, док је део пруге који је пролазио Ферхадијом остао за превоз робе.
- До 1918. укупна дужина трамвајских шина износила је 5,7 км, а возни парк се састојао од три електричне теретне локомотиве, тринаест моторних кола и седам приколица.
- Године 1923. изградњом пруге од Катедрале до Вијећнице у дужини од 788 метара формирана је кружна трамвајска линија кроз град. Већ 1924. изграђен је други колосек од Маријиног двора до старе железничке станице, чиме је омогућен саобраћај на релацији Фабрика дувана – Илиџа – Бања Илиџа, чиме је растерећен трамвајски систем. Те исте године пруга је продужена и од железничке станице до Долац Малте.
- Године 1926. изградњом подвожњака на Вишеградској прузи, изграђен је наставак пруге од Долац Малте до Ченгић Виле, али је тај део био у функцији само десет година. Године 1936. ова деоница је укинута због финансијског несуделовања Електричног трамваја у ремонту пруге, односно у новом калдрмисању.
- Године 1952. изграђен је дупли колосек од Маријиног двора до нове железничке станице и уведена је трамвајска линија на релацији Башчаршија – Нова железничка станица.
Реконструкција колосека и модернизација возног парка (1958. година)
Трамвајска деоница Ченгић Вила – Илиџа је, са изградњом трамвајског (нормалног 1435 мм) колосека, почела 1958. године. До тада су користили уску железничку пругу, а од 1948. су уведени двокатни аутобуси „Лејланд“ тзв. „Лондонци“, док је истовремено остатак трамвајске мреже у граду доведен на исту ширину колосека и цела деоница је свечано пуштена у саобраћај 28. новембра 1960. године. Ускотраки трамвај у Сарајеву престаје са возњом 9. октобра 1960. уз свечани опроштај коме је присуствовало преко 50.000 грађана.
Током реконструкције трамвајских шина од 1958. до 1960. године, извршена је и модернизација трамвајског возног парка, тако да је уговорена набавка 71 модерног PCC трамваја из Вашингтона (1958. испоручено 50, а 1962. године још 21 трамвај, напомене Вашингтон Д.С. или популарно „Вашингтоњи“).
Занимљиво је напоменути да постојећи број возила нису могли задовољити потребе купаца, те су радници ГСП-а својим знањем у радионици направили зглобни трамвај, односно два расхoђена „соло“ трамваја су спојили у један и свечано пустили у саобраћај 29. новембра 1964. године. У наредним годинама на овај начин направљено је још седам зглобних трамваја.
Током 1966. године, па све до 1983., закључен је уговор о набавци трамваја марке „ТАТРА“, тзв. „чешким трамвајима“, који су полако из саобраћаја избацивали већ истрошене „Вашингтонце“. Пензонисање „Вашингтонца“ догодило се пред Зимску олимпијаду у Сарајеву 1984. године. Касније, осим експлоатације „старих татрa“, 1999. године обновљава се возни парк новим чешким трамвајима марке „SATRA“, трамвајима из Беча (2001.) марке „Lohner Type“, и трамвајима из Амстердама (2009.) марке „LHB“.
Поред доле постављених слика везаних за наведену тематику, цео албум данашњих сарајевских трамваја можете погледати кликом на следећи линк: https://vremeplov.ba/2025/?page_id=169
Ваш Срећко Ирњатовић