Piše: Srećko Ignjatović
Dokument koji ćemo objaviti sačuvan je sasvim slučajno i datira iz 1985. godine. Naime, početkom 1996. godine, radnici željezničke stanice Sarajevo ubrzano su pripremali prvi poslijeratni vozni saobraćaj. Pospremajući kancelariju šefa stanice, među mnoštvom dokumentacije koju su hitno bacali u vreće za smeće, nalazio se i pomenuti dokument koji je (spašen od strane autora ovih redova) smatran vrlo vrednim i interesantnim za buduće istraživanje.
Spisak sačinjava generaciju željezničara koja je godinu prije (Zimske Olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine) iznijela ogroman posao na svojim plećima i s velikim entuzijazmom izvršila zadatak. Među njima nalaze se radnici iz pete, šeste i sedme decenije prošlog vijeka sa uskotračne željeznice kada se u Sarajevo stizalo ćirom, odnosno generacija radnika kada se Sarajevo normalnim kolosijekom spojilo sa Savom (Strizivojno Vrpolje 1947.) i kasnije sa Jadranom (Ploče 1966.)
Većina radnika sa spiska čini mlađu generaciju (zaposleni 70-ih i 80-ih godina) kao i novoprimljene, koji su zasnovali svoj prvi stalni radni odnos. U to vreme, ocenjenim zlatnim za radničku klasu, svi zajedno su gradili posebno poverenje jedni prema drugima, zajedno rasli i oblikovali se u ulozi dobrog i savesnog železničara. U socijalističkom sistemu, ‘železničar od države’, bio je veoma cenjen i zaštićen na pravi način, i nikada nisu svoj rad doživljavali kao teret, niti razmišljali o visini zarade, jer je sve bilo na vreme, uz deljenje viška i regres za godišnji odmor.
Spisak sadrži radnike koji su neposredni učesnici u željezničkom saobraćaju i izostavljeni su radnici „zajedničkih“ službi (pravni i kadrovski poslovi, ekonomija i sl.). Detaljnim pregledom vršioca dužnosti, nakon rata (1992–1995), prema novoj sistematizaciji, izostavljeni su: teleprinteristi, vozni manipulatori, pratioci salonskih kola, domaćini vozova (kapetani na poslovnim vozovima Bosna Ekspres), rukovaoci audio-video sistema (na Olimpijskim vozovima), spikeri, magacinski radnici, garderoberi, lampisti, čuvari na obezbeđenju zgrade (naoružani čuvari), utovarači automobila (rampa za utovar automobila u kola serije „Laekks“), čistači perona itd.
Vezano za brojno stanje pojedinih zanimanja, na primer kondukter, tada je bilo angažovano 125 službenika (do kraja 1991. ukupno 142). Po novoj sistematizaciji raspoređeno je oko 20 radnika po zanimanju kondukter, a danas (2023.) oko 10-12 aktivnih. Isti slučaj je i sa ostalim zanimanjima.
Čitajući spisak, rado se setim tih drugova ‘našeg’ doba, od kojih mnogi više nisu sa nama. U mom poslu bili su mi velika podrška i pomoć, te velikodušni sa svojim vremenom i iskustvima. Ako sretnem nekoga od preživelih, svaki od njih ima svoju priču i nosi je na svoj način. Za umrle drugove ‘Počivajte u miru’, a mi koji polako putujemo ovom svetu prema smrti, Živeli u miru.
Originalni dokument je iz ličnog arhivskog fonda i možete ga pogledati putem foto galerije ovog članka.
Napomena:
Preuzimanje dela (maksimalno trećine) ili celokupnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine.
Ako neki drugi medij želi preuzeti deo/celokupni autorski tekst, može to učiniti isključivo uz pismeno odobrenje portala vremeplov.ba.
Nakon dobijene dozvole, dužan je kao izvor navesti portal vremeplov.ba i na najmanje jednom mestu objaviti link putem kojeg je naš tekst dostupan.
