{"id":36491,"date":"2025-07-22T00:04:17","date_gmt":"2025-07-21T22:04:17","guid":{"rendered":"https:\/\/vremeplov.ba\/2025\/?p=36491"},"modified":"2025-07-22T00:04:28","modified_gmt":"2025-07-21T22:04:28","slug":"osvrt-na-gradske-pruge-sarajeva-za-vrijeme-austrougarske-uprave","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/vremeplov.ba\/2025\/sr-latn\/2025\/07\/22\/osvrt-na-gradske-pruge-sarajeva-za-vrijeme-austrougarske-uprave\/","title":{"rendered":"Osvrt na gradske pruge Sarajeva za vrijeme austrougarske uprave"},"content":{"rendered":"\n

\u201e1. avgusta 1978. godine uga\u0161eni su i poslednji kapaciteti uskih pruga u sarajevskom \u017eelezni\u010dkom \u010dvoru i tim danom uske pruge i \u201e\u0106iro\u201c za sva vremena oti\u0161le su u legendu, a mo\u017eda i u zaborav\u201c. (Fevzija Ajdin \u2013 \u201eIstorija \u017eeleznica Bosne i Hercegovine\u201c). Kroz mnogobrojne razgovore sa poznanicima do\u0161lo se do zaklju\u010dka da vi\u0161e nema tolerancije i razumevanja i svega onoga \u0161to su sarajevski vozovi uske pruge nekada imali. Pored prilo\u017eenih fotografija, \u010ditaoci \u0107e imati kratak osvrt na \u017eivot u Sarajevu i gradskoj \u017eeleznici nakon uspostave austrougarske uprave.<\/p>\n\n\n

\n
\"sl.1\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Grad Sarajevo ili Bosna Saraj, kako su ga stranci nazvali u godini i nakon vojne okupacije (1878. godine), imao je oko 40.000 stanovnika. Sarajevo je tada bilo u samoj kotlini, okru\u017eeno planinama Humom i Mrkvinim brdom na sjeveru, Bakijom na istoku, te Trebevi\u0107em na jugu. Bilo je neprocjenjivo vidjeti Sarajevo s okolnih brda; pogled na centar podsje\u0107ao je na amfiteatar, a naseljeni obronci na terase. I danas se mo\u017ee \u010duti stara narodna izreka: \u201eKo je Sarajevo vidio, sve su mu se \u017eelje ispunile\u201c. Sarajevo je bilo najva\u017enije trgova\u010dko i politi\u010dko sredi\u0161te, ispred kojeg su vodile sve klju\u010dne bosanske ceste.<\/p>\n\n\n\n

U to vreme u Sarajevu nije bilo velikih gra\u0111evina, osim guvernerovog sedi\u0161ta, rezidencije evropskih konzula, Konaka (Topal-pa\u0161in dvor sagra\u0111en 1869.), dvospratne kasarne koju je 1851. izgradio Omer-pa\u0161a (kasnije nazvana \u201eFilipovi\u0107eva kasarna\u201c), zatim vojne bolnice u podno\u017eju Gorice i Crnog vrha, nekoliko hansova, kao i ve\u0107ih ku\u0107a bogatih Sarajlija i nekoliko veoma lepih d\u017eamija. D\u017eamija je bilo oko stotinu, od toga oko 40 kamenih, dok su ostale bile drvene. Pojedine d\u017eamije bile su u vlasni\u0161tvu odre\u0111enih porodica.\n\nKarakteristi\u010dno za ovaj, kao i svaki drugi orijentalni grad, jeste nadkriveni bazar sa raznovrsnim du\u0107anima, where se oko njega granaju uli\u010dice trgovaca i zanatlija. Na policama je bila izlo\u017eena roba, a ispred njih postavljeni su \u0161tandovi za prodaju. Mogle su se na\u0107i sve vrste alata, \u0161tofovi \u017earkih boja, duvana, lampiona, ko\u0161ulja, turske papu\u010de, srebrne tabakere, mu\u0161tikle, \u0107ibuci od jasminovog ili tre\u0161njinog drveta ukra\u0161eni zlatom, \u0107ilimi, fesovi i srebrne sitnice. Oni koji su u \u010dar\u0161iji bili oko deset ujutru, dobijali su utisak o trgovinskim, zanatskim i dru\u0161tveno-proizvodnim odnosima cele zemlje. U du\u0107anima se, osim prodaje, obavljala i proizvodnja robe. Pored toga \u0161to su trgovine, one su i radionice opanaka, kroja\u010di koji \u0161iju garderobu, kova\u010di koji kova vru\u0107e gvo\u017e\u0111e, pekari koji peku tanke okrugle somune, kazand\u017eije koji izra\u0111uju posu\u0111e i razne predmete od bakra, dok ve\u0161ti majstori proizvode brojna raznorazna \u0107ibuka. Mo\u017ee se videti i pokrivene \u017eene koje prodaju svoje ru\u010dne radove, kao \u0161to su vezovi, mahame i \u0107ilimi. Spretni trgovci, Jevreji, Srbi, Grci i Armenski trgovci, ve\u0161to i sumanuto privla\u010de mu\u0161terije, dok muslimanski trgovci mirno sede na podu svojih du\u0107ana i pu\u0161e preduga\u010dke \u0107ibuke. Sa njima se ne mo\u017ee pregovarati; ako bi prodavac rekao cenu, a kupac se cenkao, uzimala bi se roba uz re\u010d \u201ejok\u201c, i na tome bi se sve zavr\u0161avalo.\n\nKo se jo\u0161 se\u0107a lokalne Gradske \u017eeljeznice u Sarajevu na relaciji Fabrika duhana \u2013 Ilid\u017ea Banja? To je bilo 1924. godine, kada je izgra\u0111en i pu\u0161ten u saobra\u0107aj drugi kolosek (prvi je polo\u017een 1885. za tramvaj) od stare \u017eeljezni\u010dke stanice do Marijin Dvora. Pre te ove izgradnje, ta\u010dnije od avgusta 1891., vozom je moglo putovati od stare stanice do Ilid\u017ee (i dalje prema Mostaru), a od juna 1892. (odvojak od stanice Ilid\u017ea prema le\u010dili\u0161tu i vrelu reke Bosne u du\u017eini od 1,28 km) i do Ilid\u017ea Banje. Izgradnjom sada dvokolosije\u010dne pruge na ovoj deonici rastere\u0107en je tramvajski saobra\u0107aj, te su stanovnici Sarajeva fakti\u010dki mogli svoje putovanje prema Ilid\u017ei zapo\u010deti tramvajem od Ba\u0161\u010dar\u0161ije, sa presedanjem kod fabrike duhana na Marijin Dvor.\n\nStara \u017eeljezni\u010dka stanica bosanskih \u017eeljeznica u Sarajevu bila je daleko izvan grada. Jo\u0161 pre nekoliko godina, do njene izgradnje (1882), bile su livade i polja, uz put prema Ilid\u017ei ponegde kafana, i nekoliko seoskih ku\u0107a u \u0161ljivicima pofali\u010dkih. U Sarajevo prvi voz iz Zenice stigao je 5. oktobra 1882. godine. Tu malu sve\u010danost dovukla je Krausova dvoosovinska lokomotiva, poznata kao \u201eRama\u201c, koja se i danas nalazi u muzeju u Po\u017eegi (Srbija) kao<\/p>\n\n\n

\n
\"sl.2\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Karakteristi\u010dno za ovaj, kao i svaki drugi orijentalni grad, jeste nadkriveni bazar sa raznim du\u0107anima, gdje se oko njega granaju uli\u010dice trgovaca i zanatlija. Na policama je bila poredana roba, a ispred polica postavljen pult za prodava\u010da. Tu su se mogle na\u0107i sve vrste alata, \u0161tofovi \u017eivahnih boja, duhana, lampiona, ko\u0161ulja, turske papu\u010de, srebrene tabakere, mu\u0161tikle, \u010dibuci od jasminovog ili tre\u0161njinog drveta opto\u010deni zlatom, \u0107ilimi, fered\u017ee i srebrene sitnice. Oni koji su u \u010dar\u0161iji bili oko deset ujutro, dobivali su slike o trgova\u010dkim, zanatskim i socijalno-proizvodnim odnosima cijele zemlje. U du\u0107anima se osim prodaje, vr\u0161i i proizvodnja robe. Pored toga \u0161to su trgovine, one su i radionice opanaka, do njih su kroja\u010di koji \u0161iju garderobu, kova\u010di kuju vrelo gvo\u017e\u0111e, pekari peku tanke okrugle somune, kazand\u017eije izra\u0111uju posu\u0111e i druge predmete od bakra i vje\u0161ti majstori koji proizvode masu raznoraznih \u010dibuka. Mogu se vidjeti i pokrivene \u017eene koje prodaju svoje ru\u010dne radove kao \u0161to su vezovi, mahrame i \u0107ilimi. Lukavo i napadno bi uspjevali privu\u0107i neku mu\u0161teriju i to jevrejski, srpski, gr\u010dki i armenski trgovci, dok muslimanski trgovci su mirno i spokojno sjedili na podu svog du\u0107ana, pu\u0161e\u010di preduga\u010dke \u010dibuke. Sa njima se nije moglo cjenkati. Ukoliko bi prodavac rekao cijenu, a kupac se cjenkao, uzeo bi robu iz njegovih ruku rije\u010dju \u201ejok\u201c i svaki razgovor bi se tu zavr\u0161io.<\/p>\n\n\n\n

Ko se jo\u0161 sje\u0107a lokalne gradske \u017eeljeznice u Sarajevu na relaciji Fabrika duhana \u2013 Ilid\u017ea Banja? Bilo je to 1924. godine kada je izgra\u0111en i pu\u0161ten u saobra\u0107aj drugi kolosijek (*prvi polo\u017een 1885. za vo\u017enju tramvaja*) od stare \u017eeljezni\u010dke stanice do Marijin Dvora. Prije ove izgradnje, ta\u010dnije od avgusta 1891., vozom se moglo putovati od stare \u017eeljezni\u010dke stanice (*Bahnhof*) do Ilid\u017ee (*i dalje prema Mostaru*), a od juna 1892. (*odvojak od stanice Ilid\u017ea prema lje\u010dili\u0161tu i vrelu rijeke Bosne u du\u017eini od 1,28 km*) i do Ilid\u017ea Banja. Izgradnjom sada dvokolosije\u010dne pruge na ovoj dionici rasteretila je tramvajski saobra\u0107aj, pa su stanovnici Sarajeva fakti\u010dki mogli svoje putovanje prema Ilid\u017ei zapo\u010deti tramvajem od Ba\u0161\u010dar\u0161ije s presjedanjem kod fabrike duhana na Marijin Dvoru.\n\nStara \u017eeljezni\u010dka stanica bosanskih \u017eeljeznica u Sarajevu bila je daleko izvan grada. Jo\u0161 prije nekoliko godina, do njene izgradnje (*1882.*), bile su livade i polja, uz cestu prema Ilid\u017ei ponegdje koji kafed\u017eija, i nekoliko selja\u010dkih ku\u0107a u \u0161ljivicima pofali\u010dkim. U Sarajevo prvi voz iz Zenice sti\u017ee 5. oktobra 1882. Tu malu sve\u010danu kompoziciju dovukla je Krauss-ova dvoosovinska lokomotiva, iz istorije poznata pod imenom \u201eRama\u201c, koja se i danas nalazi u muzeju u Po\u017eegi (*Srbija*) kao vrijedan eksponat lokomotiva uskih pruga. Sa sobom je vukla nekoliko dvoosovinskih putni\u010dkih vagona, preure\u0111enih tako \u0161to su u \u010detiri ugla vagona postavljeni vertikalni nosa\u010di, a na njih razapeto krovsko platno zvano \u201eSegeituh\u201c. \u010ceone strane vagona bile su zakovane daskama, a bo\u010dne zastrte zavjesama.\n\n1. avgusta 1891. pristi\u017ee prvi voz iz pravca Metkovi\u0107a, a 4. jula 1906. iz pravca Visegrada. Stanica Sarajevo \u2013 uska, tih godina, bila je najve\u0107i \u017eeljezni\u010dki centar putni\u010dkog saobra\u0107aja na uskim prugama u Bosni i Hercegovini, tako da su iz Sarajeva polazili vozovi prema sjeveru, tj. prema Zenici (*od La\u0161ve prema Travniku i Jajcu 1893.*), Doboju, Derventi i Brodu, prema jugu u pravcu Mostara, Metkovi\u0107a, Dubrovnika, Trebinja i Podgorice, i prema istoku u pravcu Gora\u017eda, Fo\u010de, Priboja, Visegrada i Beograda. U svojoj neposrednoj blizini sagra\u0111ena je \u017eeljezni\u010dka radionica i lo\u017eionica s zgradama za tehni\u010dko odr\u017eavanje lokomotiva i putni\u010dkih vagona, kao i vozila elektri\u010dnog tramvaja. U bliskoj pro\u0161losti starije Sarajlije pamte kao Centralnu radionicu \u201eVaso Miskin Crni\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Ko se jo\u0161 se\u0107a lokalne gradske \u017eeljeznice u Sarajevu na relaciji Fabrika duhana \u2013 Ilid\u017ea Banja? Bilo je to 1924. godine kada je izgra\u0111en i pu\u0161ten u saobra\u0107aj drugi kolosijek (prvi polo\u017een 1885. za vo\u017enju tramvaja<\/em>) od stare \u017eeljezni\u010dke stanice do Marijin Dvora. Prije ove izgradnje, ta\u010dnije od avgusta 1891., vozom se moglo putovati od stare \u017eeljezni\u010dke stanice (Bahnhof<\/em>) do Ilid\u017ee (i dalje prema Mostaru<\/em>), a od juna 1892. (odvojak od stanice Ilid\u017ea prema lije\u010dili\u0161tu i vrelu rijeke Bosne u du\u017eini od 1,28 km<\/em>) i do Ilid\u017ea Banja. Izgradnjom sada dvokolosije\u010dne pruge na ovoj dionici rasteretila je tramvajski saobra\u0107aj pa su stanovnici Sarajeva fakti\u010dki svoje putovanje prema Ilid\u017ei mogli zapo\u010deti tramvajem od Ba\u0161\u010dar\u0161ije sa presjedanjem kod fabrike duhana na Marijin Dvoru.<\/p>\n\n\n

\n
\"sl.3\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Stara \u017eeljezni\u010dka stanica bosanskih \u017eeljeznica u Sarajevu bila je daleko izvan grada. Jo\u0161 prije nekoliko godina, prije nego \u0161to je sagra\u0111ena (1882.<\/em>), bile su to livade i polja, uz cestu prema Ilid\u017ei ponegdje koji kafed\u017eija i nekoliko selja\u010dkih ku\u0107a u \u0161ljivicima pofali\u010dkim. Prvi voz iz Zenice sti\u017ee u Sarajevo 5. oktobra 1882. godine. Tu malu sve\u010danu kompoziciju dovezao je Krauss-ov dvoosovinski lokomotor, iz istorije poznat pod imenom \u201eRama\u201c, koji se i danas nalazi u muzeju u Po\u017eegi (Srbija) kao vredan eksponat lokomotiva uskih pruga. Sa sobom je vukla nekoliko dvoosovinskih putni\u010dkih vagona, preure\u0111enih tako \u0161to su u \u010detiri ugla vagona postavljeni vertikalni nosa\u010di, a na njih razapeto krovno platno zvano \u201eSegeituh\u201c. \u010ceone strane vagona bile su zakovane daskama, a bo\u010dne zastrte zavjesama.<\/p>\n\n\n\n

1. avgusta 1891. stigao je prvi voz iz pravca Metkovi\u0107a, a 4. jula 1906. iz pravca Vi\u0161egrada. Stanica Sarajevo \u2013 uska, tih godina, bila je najve\u0107i \u017eeljezni\u010dki centar putni\u010dkog saobra\u0107aja na uskim prugama u Bosni i Hercegovini, tako da su iz Sarajeva polazili vozovi prema sjeveru, odnosno prema Zenici (od La\u0161ve prema Travniku i Jajcu 1893.<\/em>), Doboju, Derventi i Brodu, prema jugu u pravcu Mostara, Metkovi\u0107a, Dubrovnika, Trebinja i Podgorice, te prema istoku u pravcu Gora\u017eda, Fo\u010de, Priboja, Vi\u0161egrada i Beograda. U svojoj neposrednoj blizini sagra\u0111ena je \u017eeljezni\u010dka radionica i lo\u017eionica sa zgradama za tehni\u010dko odr\u017eavanje lokomotiva i putni\u010dkih vagona, kao i objekti za elektri\u010dni tramvaj. U bliskoj pro\u0161losti starije Sarajlije pamte ovu lokaciju kao Centralnu radionicu \u201eVaso Miskin Crni\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Paso\u0161 se pokazivao pri svakom dolasku stranca \u2013 putnika u stani\u010dnu zgradu. Pred stanicom su stajali fijakeri na kojima su bila napisana imena hotela. Nedaleko od toga bio je parkiran vagon sa konjskom vu\u010dom (saobra\u0107ao od 1885. do 1895.),<\/em> a kasnije elektri\u010dni tramvaj koji je saobra\u0107ao na relaciji \u017deljezni\u010dka stanica \u2013 grad (Katedrala, Ferhadija,<\/em> Stra\u00dfenbahn, Vije\u0107nica<\/em>). Redari i slu\u017ebenici na stanici nosili su uniforme koje su im isporu\u010divali be\u010dki kolege. Sa \u017eeljezni\u010dke stanice prema gradu vodile su dvije ulice, od kojih je jedna bila glavna (ulica Franza Josepha). Druga je vodila lijevom obalom Miljacke (ulica Terezija).<\/p>\n\n\n\n

Kad se putuje od \u017eeljezni\u010dke stanice prema gradu, ostaje se najprije u evropskom delu, uvijek na desnoj obali Miljacke koja prolazi kroz cijeli grad i premo\u0161\u0107uje u urbanom podru\u010dju osam mostova, neki kameni, neki \u017eeljezni. Od okupacije, ulice su poplo\u010dane kamenom. Glavne ulice su vremenom dobile evropski izgled jer su umjesto malih zbijenih ku\u0107ica izgra\u0111ene evropske zgrade od \u010dvrstog materijala, kao i gostionice, restorani i kafane.<\/p>\n\n\n\n

Ko se jo\u0161 sje\u0107a lokalne gradske \u017eeljeznice u Sarajevu na relaciji Fabrika duhana \u2013 Ilid\u017ea Banja? Bilo je to 1924. godine kada je izgra\u0111en i pu\u0161ten u saobra\u0107aj drugi kolosijek (prvi polo\u017een 1885. za vo\u017enju tramvaja<\/em>) od stare \u017eeljezni\u010dke stanice do Marijin Dvora. Prije ove izgradnje, ta\u010dnije od avgusta 1891., vozom se moglo putovati od stare \u017eeljezni\u010dke stanice (Bahnhof<\/em>) do Ilid\u017ee (i dalje prema Mostaru<\/em>), a od juna 1892. (odvojak od stanice Ilid\u017ea prema lije\u010dili\u0161tu i vrelu rijeke Bosne u du\u017eini od 1,28 km.)<\/em> i do Ilid\u017ea Banja. Izgradnjom sada dvokolosije\u010dne pruge na ovoj dionici rasteretila je tramvajski saobra\u0107aj pa su stanovnici Sarajeva fakti\u010dki svoje putovanje prema Ilid\u017ei mogli otpo\u010deti tramvajem od Ba\u0161\u010dar\u0161ije sa presjedanjem kod fabrike duhana na Marijin Dvoru.\n\nStara \u017eeljezni\u010dka stanica bosanskih \u017eeljeznica u Sarajevu bila je daleko izvan grada. Jo\u0161 prije nekoliko godina do njene izgradnje (1882.)<\/em> bile su livade i polja, uz cestu prema Ilid\u017ei ponegdje koji kafed\u017eija, i nekoliko selja\u010dkih ku\u0107a u \u0161ljivicima pofali\u010dkim. U Sarajevo prvi voz iz Zenice sti\u017ee 5. oktobra 1882. Tu malu sve\u010danu kompoziciju dovukla je Krauss-ova dvoosovinska lokomotiva, iz istorije poznata pod imenom \u201eRama\u201c, koja se i danas nalazi u muzeju u Po\u017eegi (Srbija) kao vrijedan eksponat lokomotiva uskih pruga. Sa sobom je vukla nekoliko dvoosovinskih putni\u010dkih vagona preure\u0111eni tako \u0161to su u \u010detiri ugla vagona postavljeni vertikalni nosa\u010di, a na njih razapeto krovno platno zvano \u201eSegeituh\u201c. \u010ceone strane vagona bile su zakovane daskama, a bo\u010dne zastrte zavjesama.\n\n1. avgusta 1891. pristi\u017ee prvi voz iz pravca Metkovi\u0107a, a 4. jula 1906. iz pravca Vi\u0161egrada. Stanica Sarajevo \u2013 uzana, tih godina, bila je najve\u0107i \u017eeljezni\u010dki centar putni\u010dkog saobra\u0107aja na uskim prugama u Bosni i Hercegovini, tako da su iz Sarajeva polazili vozovi prema sjeveru tj. prema Zenici (od La\u0161ve prema Travniku i Jajcu 1893.),<\/em> Doboju, Derventi i Brodu, prema jugu u pravcu Mostara, Metkovi\u0107a, Dubrovnika, Trebinja i Podgorice i prema istoku u pravcu Gora\u017eda, Fo\u010de, Priboja, Vi\u0161egrada i Beograda. U svojoj neposrednoj blizini sagra\u0111ena je \u017eeljezni\u010dka radionica i lo\u017eionica sa zgradama za tehni\u010dko odr\u017eavanje lokomotiva i putni\u010dkih vagona, a tako\u0111er i vozila elektri\u010dnog tramvaja. U bliskoj pro\u0161losti starije Sarajlije pamte kao Centralnu radionicu \u201eVaso Miskin Crni\u201c.\n\nPaso\u0161 se pokazivao prilikom svakog dolaska stranca \u2013 putnika u stani\u010dnu zgradu. Pred stani\u010dnom zgradom stajali su fijakeri na kojima su bila napisana imena hotela. Nedaleko od njih bio je parkiran vagon sa konjskom vu\u010dom (saobra\u0107ao od 1885. do 1895.),<\/em> a kasnije elektri\u010dni tramvaj koji su saobra\u0107ali na relaciji \u017eeljezni\u010dka stanica \u2013 grad (Katedrala, Ferhadija<\/em> Stra\u00dfenbahn, Vije\u0107nica<\/em>). Redari i slu\u017ebenici na stanici bili su odjeveni u uniforme svoji be\u010dkih kolega. Sa \u017eeljezni\u010dke stanice prema gradu vodile su dvije ulice, od kojih je jedna glavna (ulica Franza Josepha). Druga je vodila lijevom obalom Miljacke (ulica Terezija).\n\nKad se put<\/p>\n\n\n

\n
\"sl.4\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Do tada je najbolje mesto za provod stanovnika Sarajeva, posebno nedeljom, bila Banja Ilid\u017ea. Kako je bila blizu Sarajeva, smatrana je s pravom i njegovim delom. Do Banje se naj\u010de\u0161\u0107e putovalo vozovima lokalne \u017eeljeznice, a vo\u017enja je trajala oko petnaest minuta, dok je kolima (omnibusom ili fijakerom) to vreme bilo oko sat vremena. Prvo stajali\u0161te kada se putovalo vozom iz grada bila je glavna stanica, zatim \u010cengi\u0107 Vila, Alipa\u0161in Most, Stup, Ilid\u017ea (prvi naziv Butmir) i krajnja stanica Ilid\u017ea Banja. Putnici su, i levom i desnom stranom, trasom preko Sarajevskog polja, imali pogled na nepregledne livade i brdske obronke u kojima su bili letnjikovci naj\u010de\u0161\u0107e muslimanske vlasteline, manje selja\u010dke ku\u0107e i ku\u0107e sagra\u0111ene na \u201eevropski\u201c na\u010din. Tada je najpoznatija gra\u0111evina bio je dvor (vila ili letnjikovac) sa haremovom Dervi\u0161-pa\u0161e Dedage \u010cengi\u0107a, po kome se naselje i danas zove \u010cengi\u0107 Vila.<\/p>\n\n\n\n

Kada voz stigne u poljoprivrednu stanicu Ilid\u017ea ili Butimir, vidi se cela grupa ku\u0107a sa dve zgrade ekonomije sa ambarima i \u010dardacima, mljekara sa hladnja\u010dom i parnim kotlom, kao i rezervoarima za vodu. Nastavak putovanja od stanice po\u010dinje prelaskom preko \u017eeljeznog mosta, a malo dalje ide skretanje na odvojak pruge prema stanici Ilid\u017ea Banja.<\/p>\n\n\n\n

Ko se jo\u0161 sje\u0107a lokalne gradske \u017eeljeznice u Sarajevu na relaciji Fabrika duhana \u2013 Ilid\u017ea Banja? Bilo je to 1924. godine kada je izgra\u0111en i pu\u0161ten u saobra\u0107aj drugi kolosijek (prvi polo\u017een 1885. za vo\u017enju tramvaja<\/em>) od stare \u017eeljezni\u010dke stanice do Marijin Dvora. Prije ove izgradnje, ta\u010dnije od avgusta 1891., vozom se moglo putovati od stare \u017eeljezni\u010dke stanice (Bahnhof<\/em>) do Ilid\u017ee (i dalje prema Mostaru<\/em>), a od juna 1892. (odvojak od stanice Ilid\u017ea prema lje\u010dili\u0161tu i vrelu rijeke Bosne u du\u017eini od 1,28 km.)<\/em> i do Ilid\u017ea Banja. Izgradnjom sada dvokolosije\u010dne pruge na ovoj dionici rasteretila je tramvajska saobra\u0107aja pa su stanovnici Sarajeva fakti\u010dki svoje putovanje prema Ilid\u017ei mogli zapo\u010deti tramvajem od Ba\u0161\u010dar\u0161ije sa presjedanjem kod fabrike duhana na Marijin Dvoru.\n\nStara \u017eeljezni\u010dka stanica bosanskih \u017eeljeznica u Sarajevu bila je daleko izvan grada. Jo\u0161 prije nekoliko godina do njene izgradnje (1882.<\/em>) bile su livade i polja, uz cestu prema Ilid\u017ei ponegdje koji kafed\u017eija, i nekoliko selja\u010dkih ku\u0107a u \u0161ljivicima pofali\u010dkim. U Sarajevo prvi voz iz Zenice sti\u017ee 5. oktobra 1882. Tu malu sve\u010danu kompoziciju dovukla je Krauss-ova dvoosovinska lokomotiva, iz istorije poznata pod imenom \u201eRama\u201c, koja se i danas nalazi u muzeju u Po\u017eegi (Srbija) kao vrijedan eksponat lokomotiva uskih pruga. Sa sobom je vukla nekoliko dvoosovinskih putni\u010dkih vagona preure\u0111enih tako \u0161to su u \u010detiri ugla vagona postavljeni vertikalni nosa\u010di, a na njih razapeto krovno platno zvano \u201eSegeituh\u201c. \u010ceone strane vagona bile su zakovane daskama, a bo\u010dne zastrte zavjesama.\n\n1. avgusta 1891. pristi\u017ee prvi voz iz pravca Metkovi\u0107a, a 4. jula 1906. iz pravca Visegrada. Stanica Sarajevo \u2013 uska, tih godina, bila je najve\u0107i \u017eeljezni\u010dki centar putni\u010dkog saobra\u0107aja na uskim prugama u Bosni i Hercegovini, tako da su iz Sarajeva polazili vozovi prema sjeveru tj. prema Zenici (od La\u0161ve prema Travniku i Jajcu 1893.),<\/em> Doboju, Derventi i Brodu, prema jugu u pravcu Mostara, Metkovi\u0107a, Dubrovnika, Trebinja i Podgorice i prema istoku u pravcu Gora\u017eda, Fo\u010de, Priboja, Visegrada i Beograda. U svojoj neposrednoj blizini sagra\u0111ena je \u017eeljezni\u010dka radionica i lo\u017eionica sa zgradama za tehni\u010dko odr\u017eavanje lokomotiva i putni\u010dkih vagona, a tako\u0111er i vozila elektri\u010dnog tramvaja. U bliskoj pro\u0161losti starije Sarajlije pamte kao Centralnu radionicu \u201eVaso Miskin Crni\u201c.\n\nPaso\u0161 se pokazivao prilikom svakog dolaska stranca \u2013 putnika u stani\u010dnu zgradu. Pred stani\u010dnom zgradom stajali su fijakeri na kojima su bila napisana imena hotela. Nedaleko od njih bio je parkiran vagon sa konjskom vu\u010dom (saobra\u0107ao od 1885. do 1895.<\/em>), a kasnije elektri\u010dni tramvaj koji su saobra\u0107ali na relaciji \u017deljezni\u010dka stanica \u2013 grad (Katedrala, Ferhadija<\/em>Stra\u00dfenbahn, Vije\u0107nica<\/em>). Redari i slu\u017ebenici na stanici bili su odjeveni u uniforme svoji be\u010dkih kolega. Sa \u017eeljezni\u010dke stanice prema gradu vodile su dvije ulice, od kojih je jedna glavna (ulica Franza Josefa). Druga je vodila lijevom obalom Miljacke (ulica Terezija).\n\nKad se put<\/p>\n\n\n\n

Polo\u017eaj kompleksa banje bio je u sredini lijepog parka na obali \u017deljeznice ispod visokog \u0161umovitog Igmana. Posjetioci su mogli odmah uo\u010diti tri velika hotela, \u201eAustrija\u201c, \u201eHungarija\u201c i \u201eBosna\u201c, sa preko stotinu soba za strance. Tu su elegantne gostionice s terasama spram \u0161etali\u0161ta, s prekrivenim hodnicima, kuglanama, stajama i su\u0161arama. Iz samog parka ide promenada duga tri i po kilometra, s drvoredom za vo\u017enju i za jahanje, uz \u0161ta cijelom du\u017einom te\u010de potok prema romanti\u010dnom vrelu Bosne u podno\u017eju Igmana. Oko izvora niknuo je \u010ditav kompleks smje\u0161tajnih zgrada i prostora za zabavu gostiju, okru\u017een prelijepim parkom u \u010dijim vodama plove labudovi. Pod krasnim starinskim drve\u0107em nalaze se turske kafane i tu se gost mo\u017ee nau\u017eivati prave brdske prirode. Mno\u0161tvo vrela koja nevjerovatnom snagom kuljaju iz zemlje, sa temperaturama do 56 stepeni, slijevaju se u jaku rijeku i dalje proti\u010du prema rijeci \u017deljeznici. Na kraju ceste podignut je toranj za razgledanje i osnovan zoolo\u0161ki vrt sa velikim kafeterijama, a glavna atrakcija su tri medvjeda ulovljena na okolnim planinama. Pola sata od banje nalazi se hipodrom sa trkali\u0161tem gdje se nedjeljom odr\u017eavaju uobi\u010dajene konjske trke.<\/p>\n\n\n\n

Valja napomenuti da svako leto u Banji Ilid\u017ei provede grofica Kallay, supruga austrijskog ministra finansija Benjamina Kallaya. Njihov ugled, polo\u017eaj, novac i ljubaznost zaslu\u017eni su za dovo\u0111enje vrha ovda\u0161nje elite iz Be\u010da i Budimpe\u0161te, koji su tako\u0111e navikli na letovanja na Ilid\u017ei. Sa patriotskim odu\u0161evljenjem nikoga nije ostavilo ravnodu\u0161nim pitanje: \u201eSvi\u0111a li ti se Bosna-Saraj i Ilid\u017ea?\u201c,<\/em> a sagovornik, spreman da Sarajevo i Ilid\u017eu uzdigne \u010dak i iznad Be\u010da i Carigrada, odu\u0161evljeno odgovara: \u201eOvdje je dobro \u017eivjeti. Ovdje \u0107u se spustiti i nastaniti\u201c.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Delovi \u010dlanka koji svedo\u010de o \u017eivotu u Sarajevu preuzeti su iz knjige \u201eSarajevo u vreme austrougarske uprave 1878.- 1918.\u201c<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

U prilogu se nalazi galerija sa fotografijama lijepog starog Sarajeva i Ilid\u017ee, ekskluzivni materijal iz privatne kolekcije autora, koji usput napominje da posjetioci i \u010ditatelji bez prethodne dozvole ne mogu preuzimati niti dalje objavljivati.<\/p>\n\n\n\n

Unaprijed zahvalan,<\/em>Va\u0161 Sre\u0107ko Ignjatovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

\"\"\/<\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n

\n\t
<\/div>\n\t
<\/div>\n\t
<\/div>\n\t
<\/div><\/div>