Локомотива Државних железница Краљевине СХС за уски колосек 760 мм – Машинско одељење Дирекције Сарајево 1923. године originalни је наслов књиге коју ексклузивно објављујемо.
Овај ретки и добро очуван документ (колекционарски раритет) нам технички и сликовито представља локомотиве ужег колосека које су возиле по пругама Босне и Херцеговине. Наиме, по завршетку Првог светског рата, у радионицама и погонима широм Босне и Херцеговине затечени су локомотиви разних типова и произвођача (Немачке, Аустрије, Мађарске и др.) којима је било потребно извршити комплетан ремонт. Међутим, ни тада се није могло говорити о простом сервисирању јер за ове типове локомотива није било резервних делова, а због застарелости вучних средстава, за већину њих, укинута је серијска производња. Према неким подацима, након завршетка рата, Дирекција Сарајево је пословала са око 290 локомотива ужег колосека, од чега је око 50% локомотива било на репарацији.
Због смањеног броја квалификованих радника ( скоро сви страни радници после рата су искључени из збрија, односно смењени радници учесници општег штрајка железничара 1920. године), за потребе железничког саобраћаја широм Босне и Херцеговине и шире, те за стручну оспособљеност и обуку, 1923. године основана је Занатска школа при Главној железничкој радионици у Сарајеву. Ово је, у то време, била једина школа за радничка занимања са практичном обуком у Босни и Херцеговини.
Можемо претпоставити да су прве генерације матураната (једно од занимања технички службеник-цртач) те далеке 1923. године израдиле овај документ, ручно на папиру са плавом позадином и белом туш-заштитом. За данашње генерације овај ретки документ служи као доказ и предмет истраживања из историје парних локомотива уска пруга у Босни и Херцеговини.
У књижици се налазе серије локомотива: 73; 83; 90; 97 (зупчане); 173; 176; 178; 185; 186; 189; 191 (радијалка); 195 (зупчане старије врсте) и 196.
Срећко Игњатовић
